Audio zapis teksta:
– Da li sam ja žena? – bilo je prvo pitanje koje sam postavila.
– Da – odgovorio je.
-Da li sam ja predstavnica neke političke stranke? – ciljala sam u pravcu odgovora koji sam znala.
– Ne – rekao je i svi su se okrenuli prema sledećem igraču.
Sedeli smo u klupi u učionici Internacionalnog kulturnog društva. Bilo nas je na času oko petnaest i umesto uobičajenih jezičkih vežbi ili prezentacija, igrali smo tu igru. Učili smo tom prilikom o državnom uređenju Kanade, njenim službenicima i njihovim ulogama. Pripremali smo se tako za polaganje testa za dobijanje državljanstva.
Na komadićima papira nastavnik je napisao imena trenutno vodećih javnih ličnosti, stavio ih je u jednu posudu, promešao i tražio da izvučemo po jedan. Bez zavirivanja papiriće smo zalepili na čela i počeli da postavljamo pitanja.
Gledala sam u imena drugih učenika prepoznajući neka, kao što je npr. bilo gradonačelnikovo ili ime predsednika tadašnje vladajuće stranke. Pokušavala sam da sklopim podatke koje sam o sebi znala: da sam žena, da ne predstavljam nijednu stranku i da sam cenjena. To treće zaključila sam po držanju nastavnika. Kada se u igri prvi put okrenuo prema meni, njegov glas i pokreti tela odavali su posebno poštovanje.
Do tada sam mislila da znam dovoljno o toj temi, ali mi je ta situacija jasno pokazala da sam na nepoznatom terenu. Nisam pritom znala kako da se orijentišem, a kamoli pogodim zagonetnu ličnost. Rekla sam to i naglas obratavši se nastavniku, a on mi je bez puno objašnjenja uzvratio. – Ma, nju sigurno znate.
Te večeri razjasnila sam brojne podatke.
Kanada je, naime, federativna demokratska država sačinjena od 10 provincija i 3 teritorije. Federalna vlada stoluje u Otavi i brine se o spoljnoj politici, odbrani zemlje, unutrašnjoj ekonomiji, zakonima, valuti i sl. Provincijalne vlade zasedaju zasebno u Edmontonu, Vinipegu, Regini, Torontu….. i u svojim parlamentima odlučuju o pitanjima edukacije, prirodnim resursima, okolišu, putevima, zdravstvu, ljudskim pravima i sl.
Kanada je, međutim, usto i ustavna monarhija na čijem čelu se nalazi kraljica Elizabeta II. Kako je kruna bitno obeležje ove zemlje, simbol njenog jedinstva, stabilnosti i kontinuiteta, u državi uvek postoji osoba, ili je bolje reći osobe koje je predstavljaju i koje obavljaju određene dužnosti u njeno ime. Na federalnom planu ta osoba se zove Glavni guverner, a na provincijalnom to su Guverneri-pomoćnici(ili namesnici).
U našoj igri ja sam bila tadašnja guvernerka Britanske Kolumbije: Džudit Gišon(Judith Guichon). Igru nisam odigrala kako je trebalo, ali sam se o svemu jako zainteresovala i u međuvremenu više naučila.
Guvernera-pomoćnika predlaže premijer zemlje, a određuje i na mandat od najmanje pet godina postavlja Glavni guverner. Nekada su na toj poziciji bili samo muškarci i to iz redova visokog društva, a danas to mesto zauzimaju predstavnici oba pola, ljudi različitih profesija i porekla: pravnik, poljoprivrednik, direktorka neprofitne organizacije i sl.
Guverner(ka)-pomoćnik ima nekoliko različitih, ali podjednako važnih uloga. Prva je da predstavi i promoviše tradiciju, kulturu i dostignuće svih stanovnika provincije. On/ona to radi onda kada dočekuje članove kraljevske porodice, ambasadore, konzule i druge svetske zvaničnike, kada ugošćava posetioce na svom imanju, kad nagrađuje dostignuća svojih građana, kad podržava programe koji podučavaju o nasleđu i multikulturalnom karakteru provincije…
Svojim prisustvom u parlamentu guverner-pomoćnik osigurava kontinuitet i funkcionisanje provincijske vlade i tako obavlja svoju ustavnu ulogu. On/ona ima zadatak da otvori i raspusti parlament, pred njim/njom premijer i njegov kabinet polažu zakletvu, svojim potpisom on/ona potvrđuje donesene zakone ili predlaže one koji se tiču trošenja proračuna provincije.
Jedna od pomenutih dužnosti – otvaranje parlamenta obavlja se na način koji se ne može videti u svakoj zemlji. Ceremonija stara četiri veka počinje počasnom smotrom oficira i plotunom od 15 hitaca sa kojim se označava dolazak guvernera pred zgradu parlamenta. Oficiri ovde predstavljaju simboličnu manifestaciju volje naroda da zaštiti svoje vrednosti i demokratske institucije. Nakon smotre guvernera na stepenicama pozdravlja premijer, a u dvoranu uvodi službenik poznat pod imenom Nositelj Crnog štapa. On po tradiciji tri puta udara na zatvorena vrata parlamenta, koja se u tom prvom pokušaju nikada ne otvaraju. Time se ukazuje na to da su odbornici nezavisni u odlukama koje će tokom mandata donositi. Tek nakon nova tri udara, vrata se otvaraju i sa njima ulazi guverner. On/ona tada čita Reč krune, tj. teskt u kojem nova vlada ukratko iznosi svoje ciljeve za predstojeći period. Nakon govora guverner napušta parlament rukujući se i sa premijerom i sa liderom opozicije, čime se pokazuje da obe strane imaju svoju ulogu i odgovornost u budućim debatama. Tek tada počinje zasedanje.
U novijoj istoriji Britanske Kolumbije znatno je promenjen odnos prema nasleđu i kulturi naroda koji su tu živeli pre dolaska Evropljana. Nakon više od veka nasilnog postupanja i zanemarivanja ljudi i dece, guverner-pomoćnik u svojim javnim istupanjima iskazuje sad priznanje i poštovanje za domorodačku tradiciju. U cilju osvešćivanja građana on/ona podstiče dijaloge i događaje u kojima se teži pomirenju i poziva na međusobnu saradnju.
(foto: Nataša)
Danas se govori i zna da se rezidencija ovdašnjeg guvernera nalazi na zemlji koja je nekada pripadala dvama Prvim narodima – Songhiz i Eskvajmalt. Unutar kuće izloženi su radovi istaknutih domorodačkih autora, a na njenom ulasku i totem Hosakvami, delo poglavice Tonija Hanta.
(foto: Nataša)
Guverner(ka)-pomoćnik ima i zadatak da prisustvuje na brojnim svečanostima i proslavama širom provincije. Svaki dan radeći svoj posao(državne službe i privatni poslovi), pomažući drugima(volonteri) ili stvarajući nešto novo(umetnici, naučnici) stanovnici Britanske Kolumbije doprinose razvoju i dobrom glasu svoje zajednice. Uloga je guvernera da te ljude prepozna i promoviše ne bi li tako postali primer drugima i podstakli ih na učešće i angažman.
(foto: Nataša)
Orden Britanske Kolumbije najveće je priznanje koje provincija dodeljuje svojim pojedincima. Uz njega, postoje još medalje za dugu i posvećenu službu, zatim brojne nagrade: za nauku, književnost, arhitekturu, sport, prosvetu, doprinos lokalnoj zajednici…kao i pokroviteljski programi. Guverner-pomoćnik trenutno ima oko pedeset različitih kulturnih i vojnih organizacija, javih ustanova, fondacija i društava kojima pruža podršku i ohrabrenje.
__________
Rezidencija guvernera Britanske Kolumbije nalazi u njenoj prestonici, tj. gradu Viktoriji. Na jednoj od gradskih padina, na 14 hektara zemlje smešteno je imanje sa kućom, pet pomoćnih zgrada, vrtovima, jezercem, stazama i vidikovcima. Zbog svoje istorijske vrednosti i lepote, imanje danas ima status nacionalnog istorijskog dobra o kojem se velikim delom brine volontersko Društvo prijatelja guvernerove kuće. Kapije imanja otvorene su za posetioce, meštane kao i turiste, svakog dana od sumraka do svitanja.
(foto: Nataša)
Postoje tokom godine i druge mogućnosti da se čovek izbliza upozna sa guvernerovom kućom. Na raspolaganju su datumi za jednočasovne, turističke posete, kao i događaji na kojima su svi dobrodošli.
Jedan od njih je Novogodišnji prijem, koji se u duhu domaćinske, praznične atmosfere organizuje još od davne 1872. godine. Na ovogodišnjem skupu 1.januara 2019. godine prisutvovalo je nekoliko stotina ljudi koji su uz čestitku guvernerke, gajdaše i posluženje obeležili ulazak u novu godinu.
(foto: Nataša)
Meni su posebno dragi letnji “Koncerti na otvorenom”. Tom prilikom živa muzika i plesni podijum dovedu na imanje i po nekoliko hiljada ljudi. Nekad se desi se da me put mesecima ne nanase u taj komšiluk, ali te julske susrete nikada ne propuštam. Tada pod vedrim nebom, na travnjaku večeram u društvu porodice i prijatelja i uz dobroj atmosferi dočekam veče.
O novoj guvernerki Britanske Kolumbije, inače trećoj ženi na ovoj poziciji, možete pročitati ovde. (članak napisao Ian Bailey, „Globe and Mail”, maj 2018. god.)
Nataša Ċeċez-Sekuliċ 