Prošle jeseni, svakog ponedeljka vodila sam kćerku na časove plesa. Održavali su se u obližnjem rekreativnom centru u koji smo, zbog iste aktivnosti, i ranije dolazile. S radošću je iščekivala povratak. Na tim časovima, u njenom uzrastu još uvek ne postoje jasna i određena pravila. Niko ne govori o predispozicijama igrača, niti insistira na rezultatima. Deca mogu da uče nove plesne korake u opuštenoj atmosferi, uz vršnjake i motivisane instruktore. Na početku kursa suočila sam se sa važnom novinom – roditeljima je ulaz bio zabranjen. Dotad sam učestvovala u svakoj igri – pevala pesmice, slagala kockice, plesala, klizala – a sad je došlo vreme kada dete treba podržati da se osamostali. Prihvatila je to bez problema, verovatno zato što već ide u vrtić i uči da se osloni na sebe. Pomoglo je i to što je znala da je čekam ispred sale i da me tu, ako zatreba, uvek može naći.
autorka knjige "Danas nam je divan dan" i projekta "Liminal World"
Nataša Ċeċez-Sekuliċ 